Издања

Историја природе
Image is not available
Плиније Старији:
Историја природе

У жељи да нашим читаоцима представимо шири избор текстова из Плинијевог дела Historiae Naturalis, определили смо се да за основу ове књиге узмемо „Пингвиново” издање Pliny the Elder – Natural History: A Selection, објављено у познатој библиотеци „Penguin Classics“, које потписује проф. Џон Хили (John Healy). Поред обиља фуснота проф. Хилија, додали смо бар још толико напомена и коментара наше редакције, па се тако број интервенција пење до укупно око хиљаду објашњења, коментара и допуна. Такође, из других превода Плинија, на појединим местима смо додали још неке делове, преведене, шта с латинског, шта с енглеског језика, који се нису налазили у Хилијевом избору. Ово издање је намењено како стручњацима из области историје природних наука, историје друштва, антрополозима, археолозима, социолозима, тако и осталим радозналим људима – а радозналост, као предуслов за разумевање света око нас, јесте особина која можда најпрецизније дефинише и самог аутора.

Превод са енглеског Невена Мрђеновић

Image is not available
Озирис – смрт и поновни живот
Image is not available
Бојана Мојсов:
Озирис смрт и поновни живот

Мит о Озирису, судији душа у Доњем свету и пастиру бесмртности, био је срж старог Египта. Његови почеци назиру се у праскозорје историје, а крај је записан 391. године, када је византијски цар Теодосије наредио да се затворе пагански храмови у Египту. До тада, култ Озириса и Изиде био је поштoван не само у старом Египту, већ и широм Римског царства. Бојана Мојсов осликава култ Озириса и његов развој током 3.000 година египатске историје. Води нас кроз бројне записе о Озирису из трећег миленијума пре Христа, све до римског освајања Египта, показујући нам да је култ Озириса био најпопуларнији и најтрајнији од древних религија. Приказује нам на који начин култ води директне корене за многе идеје, особине и обичаје у хршћанству, укључујући и концепт светог тројства, крштења у светој реци и завет причешћа. Открива утицај култа на друге западне мистичне традиције и групе, као што су алхемичари, Розенкројцери и масони.

Превод са енглеског Невена Мрђеновић

Image is not available
Николај Краснов – Албум Сећања
Image is not available
Драгомир Ацовић:
Николај Краснов – Албум Сећања

Никола Петрович Краснов (1864–1939), један од најзначајнијих руских архитеката новијег доба, оставио је дубоке трагове свога дара и знања на удаљеним местима која су му – силом историјских збивања – постала дом. Већи део живота и каријере посветио је изградњи Крима, док је последњих седамнаест година провео у Београду, где је и сахрањен!
Од сељачета из околине Москве, до звања Државног саветника, архитекте царског двора и академика Краснов је прешао бескрајно дугачак пут, и на том путу запамћен је не само као велики стваралац, већ и као благородно људско биће, вредан и посвећен послу, творац амбијената које су средине у којима је деловао одмах препознале као своје, као нешто што се с правом и разлогом налази ту где је, као израз својеврсног осећања припадности једном поднебљу и култури која се може разумети као сопствено цивилизацијско и духовно гнездо.
Обим његовог архитектонског и уметничког опуса готово да је невероватан, не само из угла гледања данашњих мерила и стандарда, већ и у апсолутном смислу! Цртежи, графички записи и белешке, пројекти, студије, и то само они сачувани, говоре о продуктивности која је фасцинантна, и о квалитету који никада не пада испод највишег стандарда.
Николај Краснов, или Никола, како је сам модификовао своје име у знак захвалности према новој домовини, био је и остао нека врста парадигме специјалних духовних веза и односа између Русије и Србије. За њега Србија није била иностранство, а кроз њега је Београд руски дух и традицију разумела као продужење сопствене свести о националном идентитету и културној блискости.
Овом монографијом желимо да јавност боље упознамо са стваралаштвом човека који је дуго био заборављен, на свачију штету и ничију корист! Ово је његов мали меморијал.

На врелу неимарства - Архитекти породице Татић
Image is not available
На врелу неимарства
Архитекти породице Татић

Издање каталога изложбе „На врелу неимарства - Архитекти породице Татић“ посвећено је животу и стваралаштву архитекте Рајка Татића (1900-1979) као интимни омаж животу Татићеве породице и његовом градитељском опусу у периодуод 1927. до 1975. године. Архитекта Рајко Татић био је један од ретких пројектаната који су поседовали велику ширину и диверзитет. Његово стваралаштво обележено је бројним пројектним задацима различите намене, стила и контекста. Од изврсних стамбених објеката које је извео у својој раној фази, преко успешних интерпретација српско-византијског стила, па до пројеката за краљицу Марију Карађорђевић и ову краљевску кућу, Рајко Татић је једнако успешно изнедрио одговоре на посве различите изазове наручиоца.

1
2
3
4
Slider

© 2017 Хералдички клуб Београд. Сва права задржана.