Изложбе

Аутор: Иван Р. Марковић - Милан П. Миловановић
 

НА ВРЕЛУ НЕИМАРСТВА
Архитекти породице Татић
(1843-2013)

20.мај-2.јун 2017.
Народна банка Србије
Београд

 

Позивница

 

РEЧ РЕЦЕНЗЕНТА

Изложба „На врелу неимарства - Архитекти породице Татић“ приређена у холу Народне банке Србије на Славији, посвећена је животу и стваралаштву архитекте Рајка Татића (1900-1979) као интимни омаж животу Татићеве породице и његовом градитељском опусу у периодуод 1927. до 1975. године. Архитекта Рајко Татић био је један од ретких пројектаната који су поседовали велику ширину и диверзитет. Његово стваралаштво обележено је бројним пројектним задацима различите намене, стила и контекста. Од изврсних стамбених објеката које је извео у својој раној фази, преко успешних интерпретација српско-византијског стила, па до пројеката за краљицу Марију Карађорђевић и ову краљевску кућу, Рајко Татић је једнако успешно изнедрио одговоре на посве различите изазове наручиоца.

У домаћој историографији архитекта Татић је тек од скоро почео да заузима место које и заслужује, што је омогућило да се плодотворан опус Рајка Татића по први пут подвргне озбиљнијој анализи и да се целовито валоризује. С тога изложба ауторског тима Ивана Р. Марковића и Милана П. Миловановића, врсних историчара архитектуре, представља наставак истраживања комплексне архитектонске заоставштине једног од најзначајнијих представника српске архитектуре двадесетог века.

На изложби је приказано више од осамдесет оригиналних пројеката из породичне заоставштине РајкаТатића, изведених у техници графитна оловка и туш на паусу, графитна оловка нахамеру, затим акварела, као и комбинованих техника, што чини преко две трећине целокупне поставке изложбе. Иако у је хронолошки приступ у данашњој методологији помало неоправдано занемарен, аутори изложбе су се управо одлучили за, на тај начин конципирану поставку. Разлог том приступу лежи у чињеници да нам хронолошки ток најцеловитије може приказати развојни пут у формирању једног ванредног пројектанта и уметника, где су велики таленат и марљивост ишли руку под руку. Почевши од Татићевог дипломског и школских радова па допоследњих нереализованих пројекта за здравствени центар у Немачкој и доградњу болнице на Бежанијској коси,  публика ће имати јединствену прилику да види неке од најинтересантнијих здања новије српске архитектуре. За време свог рада у Техничкој дирекцији Општине града Београда, у чијој служби је остао све до Другог светског рата, Рајко Татић је остварио нека од капиталних дела која ће обележити југословенску престоницу: улаз, капеле и ограда Новог и француског гробља, Основна школа „Матија Бан“, Старо сајмиште, Градски дом дечје заштите у Звечанској улици и многи други. Поред рада у Општини присутни су и пројекти стамбених зграда и вила које је израдио за приватне инвеститоре, али и веома значајна сарадња са краљицом Маријом Карађорђевић за блиске пријатеље куће Карађорђевића за које је пројектовао вилу изнад Милочера, Ђачку трпезу у Београду, а потом и краљевски двор на Бледу у Словенији. Посебно је интересантно Татићево послератно стваралаштво, комплетно трансформисано и у складу са новим токовима у архитектури и захтевима нових инвеститора. Од посебног значаја су његови пројекти за Пионирски град, Летњу позорницу у Топчидеру, али и бројни задружни домови и раднички станови, као и већи број стамбених, пословних и индустријских зграда, до скоро у потпуности ван фокуса домаће историографије, а који су својим квалитетом одскакали од тадашње архитектонске праксе. Иако су Татићева најзначајнија остварења позната стручној јавности, светлост дана угледаће и бројни до сада скоро непознати или мало знани пројекти. Осим оригиналних пројеката, на изложби ће у витринама бити изложени и лични предмети из заоставштине породице Татић.

Излагање личне заоставштине Рајка Татића представља најдрагоценији аспект изложбе и свакако једини исправни пут у адекватном презентовању његовог стваралаштва широј стручној јавности и грађанству. Изложбом је такође скренута пажња на значај који заоставштине архитеката имају за историографију. Пракса излагања оригиналних пројеката на изложбама са темом везаном за историју архитектуре је тек у задњих неколико година постала устаљена пракса, нарочито захваљујући пионирским подухватима двојице аутора ове изложбе. Они су овом изложбом наставили праксу омогућавања београдској публици да се истински упозна са архитектонским опусом једног изузетног уметника у нади да ће тиме подићи колективну свест како стручне тако и шире јавности о вредној заоставштини коју нам је архитекта Татић оставио.

Др Владана Путник Прица

 

Каталог

 

 

Поставка изложбе

 

© 2017 Хералдички клуб Београд. Сва права задржана.