Предавања

Image is not available

Еразмо Ротердамски и Мартин Лутер

Аутор: Проф. др Драган Стојановић

Датум: Септембар, 2018.
1
2
Slider

Еразмо Ротердамски данас нас превасходно занима као писац Похвале лудости. Тај спис, духовит и мудар, сатиричан и весео, написао је Ерзмо узгред, јашући преко Алпа, да би њиме забавио свог пријатеља у Енглеској, Томаса Мора. Није до те "похвале" касније много држао, ако је уопште мислио да и то спада у његов опус. Оно што је Еразму било важно јесте настојање да се поправи и усаврши превод Библије - он је био пре свега филолог - а затим и критика свакаквих аберација у животу и деловању римске курије.

Ово последње, као и извесни хумаистички импулси из претходног, петнаестог века, пре свега у списима Лоренца Вале и Пика дела Мирандоле, били су значајан подстицај Лутеру у његовој побуни против Рима. Далеко виолентнија природа од Еразма, који иако веома критичан према тадашњем католичанству, никада није одлучио да га се одрекне, Лутеров ангажман довео је до великог расцепа у западном хришћанству: Реформације. Сукоб се с временом заоштравао, до мере која се самом Еразму, премда својеврсном инспиратору шизме, чинила превелика и недопустива. Отуд потоњи сукоб између њега и Лутера, који се одвијао на више равни. Догматски гледано, Лутер је у потпуности негирао слободу човекове воље и одбацивао сваку мугоћност Спасења осим посредством Божје милости. Шта човек за живота ради, у том погледу је ирелевантно. Једино беспризивно изручивање себе Богу и његовој, често несхватљивој милости одлучују о Спасу. Еразмо, у полемици која је уследила, није био спреман да потпуно одбаци важност онога што је човек, овде, на Земљи чинио. Поновио се, у другим околностима и сасвим другачијим временима, спор какав је неких хиљаду година раније вођен између Пелагија и Августина.

© 2017 Хералдички клуб Београд. Сва права задржана.