Posle višemesečnih priprema i usaglašavanja teksta, sa blagoslovom Svetog Arhijerejskog Sinoda, 16. februara 2026. u Moskvi je potpisan ugovor kojim je određen način naučne saradnje između Biblioteke Srpske Patrijaršije i Državnog istorijskog muzeja.

U ime Biblioteke Srpske Patrijaršije ugovor je potpisao upravnik dr Zoran Nedeljković, a u ime Državnog istorijskog muzeja (GIM) direktor te ustanove Aleksej Konstantinovič Ljevikin.

Pored generalnog direktora, gospodina Alekseja Konstantinoviča, svečanom činu potpisivanja prisustvovali su i njegovi zamenici Olga Aleksandrovna Sirotina i Marina Viktorovna Čistjakovna, kao i predstavnici Biblioteke Patrijaršije, prof. dr Zoran Ranković i dr Ana Rašković.

Posle srdačnog razgovora, predstavnici Biblioteke Patrijaršije odmah su počeli sa radom na srpskim srednjovekovnim rukopisima u zbirci „A. I. Hludova” koja sadrži sedamdeset i pet srpskih rukopisa iz perioda od 14. do 18. veka, od kojih je obrađeno više od pedeset rukopisa za potrebe izrade budućeg „Inventara srpskih srednjovekovnih rukopisa”.

Osim navedene zbirke, u drugim fondovima Državnog istorijskog muzeja čuva se i druga brojna, gotovo neistražena srpska rukopisna građa: Rukopisni fond Sinodalne biblioteke, Zbirka Uvarova, Zbirka Barasova, Zbirka rukopisa Voskresensko Novo-jerusalimskog manastira, Zbirka Čertkova, verovatno i u određenim drugim fondovima Muzeja. Pretpostavka je da srpsko rukopisno nasleđe u Državnom istorijskom muzeju u Moskvi sadrži preko sto osamdeset srednjovekovnih rukopisa, koji nikada nisu sistematski istraživani niti popisani i predstavljeni naučnoj i sveukupnoj javnosti.

Plan predstavnika Biblioteke Srpske Patrijaršije jeste da se posle narednih istraživanja, a do kraja sledeće godine, objavi „Inventar srpskih srednjovekovnih rukopisa Državnog istorijskog muzeja u Moskvi”, što će biti vredan doprinos na upoznavanju izuzetno vredne srpske srednjovekovne rukopisne baštine u Ruskoj Federaciji.

Izuzetno značajnu pomoć na realizaciji ovog poduhvata dali su Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit volokolamski G. Antonije sa svojim saradnicima, kao i direktor Ruskog doma u Beogradu, gospodin Jevgenije Aleksandrovič Baranov.

Предавање: Квазидемократија Европске уније

Датум: 2.12.2025.

Предавач: Проф. др Срђа Трифковић

Проф. др Срђа Трифковић одржао је предавање под називом „Квазидемократија Европске уније“ у Хералдичком клубу, којим је обележено 12 година успешног и креативног рада овог клуба. То је уједно и 439. предавање одржано у ХЕК-у.

У четвртак, 02. октобра 2025. године, у свечаној сали Текелијанума у Будимпешти одржана је промоција књиге „Српски рукописи у Мађарској“, издања Библиотеке Српске Патријаршије. Издање је резултат рада научне комисије Библиотеке Српске Патријаршије у оквиру пројекта „Истраживање, евидентирање и научни опис српских средњовековних рукописа у иностраним збиркама”, који се реализује под руководством управника Библиотеке Српске Патријаршије и уредника наведеног издања др Зорана Недељковића. Аутори овог вредног научног дела су: др Владан Тријић, проф. др Бранислав Тодић, проф. др Зоран Ранковић и проф. др Зоран Ракић. Наведени пројекат реализује се уз подршку Министарства културе Владе Републике Србије.

Пред читаоцима се налази јединствено штиво које садржи научно обрађене, све до сада у науци и јавности познате, српске средњовековне рукописе који је налазе на територији Мађарске. С обзиром на то да научна Комисија примењује интердисциплинарни приступ обраде рукописа, на сваком опису је радило више аутора – свако у својој области. Описи су распоређени према азбучном, абецедном или бројчаном редоследу сигнатура у оквиру збирки којима припадају. Састоје се од следећих целина: Материјални опис, Повез, Време настанка, Писмо и језик, Сликани украс, Садржина, Маргиналије и записи, Изабрана литература.

Ово значајно научно издање представља незаобилазно дело за све научне истраживаче који се баве историјом српског средњовековног писаног наслеђа, а истовремено је и потврда високих домета стваралаштва и културе нашег народа кроз векове и плод је дугогодишњег научног рада, архивских истраживања и сарадње више установа културе и науке. У њему се први пут на систематичан начин даје преглед и стручни опис свих српских рукописних књига које се налазе на простору данашње Мађарске – не само оних које припадају Српској Православној Цркви и њеним установама, већ и оних које се чувају у државним и универзитетским библиотекама, музејима и архивима, а нису у власништву српског народа.

На свечаној промоцији о значају књиге и целокупног пројекта говорили су др Коста Вуковић, управник Српског црквеног музеја у Сентандреји, др Владан Тријић из Народне библиотеке Србије, мр Душица Грбић из Библиотеке Матице српске и др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије. У својим излагањима истакли су потребу да се овакви пројекти наставе, као и да је сарадња научних институција и Цркве најбољи пут ка очувању културног наслеђа које припада не само српском народу, него и целокупној европској култури. Српски рукописи у Мађарској сведоче о снажној духовној присутности Српске Цркве и њених верника у овим крајевима. Вековима је Епархија будимска, као једна од најстаријих епархија Српске Православне Цркве, била центар културног и духовног живота, а књиге које Епархија данас чува представљају најлепше сведочанство трајности и снаге духовне културе Срба.

Библиотека Епархије будимске у Сентандреји поседује једну од највреднијих збирки старих и ретких књига међу српским заједницама у расејању. У њој се чувају богослужбене књиге, старе и ретке штампане књиге али и рукописне књиге које потичу још из средњег века. Ове ризнице културе сведоче о трајној вези Срба са својом духовном баштином, али и о вишевековном заједничком животу са другим народима.

У последњим деценијама посебна пажња посвећује се програмима конзервације и рестаурације рукописних и старих књига у Епархији будимској. Савремене методе заштите, као и сарадња са стручњацима из Србије, омогућавају да се ова културна блага заштите од пропадања и учине доступним и научницима и широј јавности. Управо зато, оваква издања имају двоструку вредност: она обогаћују наше знање о прошлости и истовремено подстичу савремену бригу о очувању наслеђа.

Скуп у Текелијануму потврдио је да је проучавање и стручна обрада српских рукописа више од академског посла: то је чин духовне и културне одговорности. Захваљујући оваквим пројектима, Епархија будимска наставља да буде чувар и сведок трајних вредности српске културе и православне вере на простору Мађарске.

Промоцији књиге присуствовали су Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан, Њ.Е. Биљана Гутић Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској, гђа Ивана Кунц, први саветник у Амбасади Србије, протојереј др Зоран Ранковић, са Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти.

Водич кроз љубавну историју Београда је већ осам година култна књига оних који се упознају са скривеним причама престонице, у којима се преплићу архитектура, историјски догађаји и судбине људи.

У некадашњем Официрском дому, Краља Милана 48,,одржана је 11. фебруара 2025. промоција друге књиге,наставка, под истим називом, У препуном, кафеу књижаре Делфи о књизи су поред аутора Ненада Новака Стефановића, говорили: Ирина Суботић, историчарка уметности, и редовни професор Факултета политичких наука, историчар Слободан Г. Марковић. Сутрадан по промоцији студенти у блокади су „окупирали“ здање Студентског културног центра – Официрски дом, само показујући колико су догађаји описани у Стефановићевој књизи живи пример прошлости која то одбија да буде, као завршено стање, и свим силама се труди да буде реалност у којој град живи – бурно, динамично, увек на ивици друштвених немира.