У четвртак, 02. октобра 2025. године, у свечаној сали Текелијанума у Будимпешти одржана је промоција књиге „Српски рукописи у Мађарској“, издања Библиотеке Српске Патријаршије. Издање је резултат рада научне комисије Библиотеке Српске Патријаршије у оквиру пројекта „Истраживање, евидентирање и научни опис српских средњовековних рукописа у иностраним збиркама”, који се реализује под руководством управника Библиотеке Српске Патријаршије и уредника наведеног издања др Зорана Недељковића. Аутори овог вредног научног дела су: др Владан Тријић, проф. др Бранислав Тодић, проф. др Зоран Ранковић и проф. др Зоран Ракић. Наведени пројекат реализује се уз подршку Министарства културе Владе Републике Србије.

Пред читаоцима се налази јединствено штиво које садржи научно обрађене, све до сада у науци и јавности познате, српске средњовековне рукописе који је налазе на територији Мађарске. С обзиром на то да научна Комисија примењује интердисциплинарни приступ обраде рукописа, на сваком опису је радило више аутора – свако у својој области. Описи су распоређени према азбучном, абецедном или бројчаном редоследу сигнатура у оквиру збирки којима припадају. Састоје се од следећих целина: Материјални опис, Повез, Време настанка, Писмо и језик, Сликани украс, Садржина, Маргиналије и записи, Изабрана литература.

Ово значајно научно издање представља незаобилазно дело за све научне истраживаче који се баве историјом српског средњовековног писаног наслеђа, а истовремено је и потврда високих домета стваралаштва и културе нашег народа кроз векове и плод је дугогодишњег научног рада, архивских истраживања и сарадње више установа културе и науке. У њему се први пут на систематичан начин даје преглед и стручни опис свих српских рукописних књига које се налазе на простору данашње Мађарске – не само оних које припадају Српској Православној Цркви и њеним установама, већ и оних које се чувају у државним и универзитетским библиотекама, музејима и архивима, а нису у власништву српског народа.

На свечаној промоцији о значају књиге и целокупног пројекта говорили су др Коста Вуковић, управник Српског црквеног музеја у Сентандреји, др Владан Тријић из Народне библиотеке Србије, мр Душица Грбић из Библиотеке Матице српске и др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије. У својим излагањима истакли су потребу да се овакви пројекти наставе, као и да је сарадња научних институција и Цркве најбољи пут ка очувању културног наслеђа које припада не само српском народу, него и целокупној европској култури. Српски рукописи у Мађарској сведоче о снажној духовној присутности Српске Цркве и њених верника у овим крајевима. Вековима је Епархија будимска, као једна од најстаријих епархија Српске Православне Цркве, била центар културног и духовног живота, а књиге које Епархија данас чува представљају најлепше сведочанство трајности и снаге духовне културе Срба.

Библиотека Епархије будимске у Сентандреји поседује једну од највреднијих збирки старих и ретких књига међу српским заједницама у расејању. У њој се чувају богослужбене књиге, старе и ретке штампане књиге али и рукописне књиге које потичу још из средњег века. Ове ризнице културе сведоче о трајној вези Срба са својом духовном баштином, али и о вишевековном заједничком животу са другим народима.

У последњим деценијама посебна пажња посвећује се програмима конзервације и рестаурације рукописних и старих књига у Епархији будимској. Савремене методе заштите, као и сарадња са стручњацима из Србије, омогућавају да се ова културна блага заштите од пропадања и учине доступним и научницима и широј јавности. Управо зато, оваква издања имају двоструку вредност: она обогаћују наше знање о прошлости и истовремено подстичу савремену бригу о очувању наслеђа.

Скуп у Текелијануму потврдио је да је проучавање и стручна обрада српских рукописа више од академског посла: то је чин духовне и културне одговорности. Захваљујући оваквим пројектима, Епархија будимска наставља да буде чувар и сведок трајних вредности српске културе и православне вере на простору Мађарске.

Промоцији књиге присуствовали су Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан, Њ.Е. Биљана Гутић Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској, гђа Ивана Кунц, први саветник у Амбасади Србије, протојереј др Зоран Ранковић, са Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти.

Приказ: Живопис – часопис за неговање црквене уметности. Бр. 12, 2023.

У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, у петак 14. јуна свечано је отварена изложба и представљена монографија посвећена Василију Михајловичу Андросову – чувеном архитекти који је пројектовао преко 60 храмова широм простора бивше Југославије.

Ово вече је организовано од стране Митрополије црногорско-приморске, братства Саборног храма Христовог Васкрсења, као и Хералдичког клуба из Београда.

Током вечери говорили су: Протојереј Никола Пејовић, старјешина Храма, Директор Хералдичког Клуба из Београда господин Стеван Мићић као и др Зоран Недељковић, управник библиотеке српске Патријаршије.

Поздрављајући госте отац Никола Пејовић је рекао да му је част што вечерас говоримо о једном од најплоднијих архитеката на пољу црквене архитектуре руском емигранту Василију Андросову.

„Овакве вечери можда неће наићи на неко велико интересовање и напунити салу али ће свакако оставити трага на све оне који буду изразили жељу да погледају ову изложбу. Морам признати да ми до појаве ове монографије није било познато какво је и колико дјело архитекте Андросова. Он и Краснов су заиста оставили дубак и неизбрисив траг у области архитектуре, нарочито црквене. Када сам прошлог мјесеца са нашим Хором посјетио Крф, у оквиру манифестације „Дани српства на Крфу“ имали смо прилику да служимо Свету Литургију у спомен костурници на острву Видо. Тада сам сазнао да је она изграђена по нацртима Краснова 1938. године, а из ове монографије сам видио да је и пар година прије Краснова, Андросов радио на нацртима и пројектовању ове костурнице које није реализовано“, казао је отац Никола и додао да је та чињеница важна јер показује колико је Андросов цијелог себе уносио у ове значајне пројекте не само кроз дар цртања него својим интересовањем и љубављу према српском народу ушао у дубону бића нашег народа.

“ Учествујући на Сретењским сусретима у Карловачкој богословији у фебруару ове године присуствовао сам промоцији књиге „Српски Руси“ која говори о руској интелигенцији која је дошла у Србију након Октобарске револуције. Тада сам чуо за многе руске научнике, професоре, докторе, пјеснике, духовнике и схватио како је то била награда Српском народу након преживљене голготе и великог страдања у Првом свјетском рату. Ти људи су своја знања и искуства стечена у царској Русији уткали у обнову Србије и питање је како би све изгледало да није њих било“, истакао је отац Никола и још једном заблагодарио учесницима и издавачима на труду јер је обавеза свих нас да се подсјећамо и да никад не заборавимо доброчинства овако великих људи, као што је архитекта Андросов који је пројектовао за двадесет година преко 60 цркава у готово свим крајевима гдје живи српски народ, од Београда, Лесковца, Приштине, до Сплита и нашег приморја и цркве Светог Саве у Тивту.

Др Зоран Недељковић истакао је да је Руска емиграција условљена Октобарском револуцијом својим талентима и својим знањем унаприједили многе области нашег друштвеног, просветног, научног, културног живота у чему ни архитекта Василиј аандрисов није био изузетак:

,,Што се тиче монографије, хтео бих да кажем да су сеобе увек болне и многи тако припадници нама братског и истоверног Руског народа у тим тешким временима октобарске револуције, нарочито оног террора после октобарске револуције, нашли су утучиште у Србији, где су наставили да живе, да стварају, да се радују, али никада довољно исцељени од бола одласка из отаџбине. У тим времењима они су својим талентима и својим знањему унапредили многе области нашег друштвеног, просветног, научног, културног живота. Међу њима свакако значено место за узима архитекта Василије Михајловић Андросов”.

,,Библиотека Српске Патриаршије у издању овог вредног дела и ове вредне монографије учествује као саиздавач. Идејни творац ове вредне манографије јесте наш уважени архитекта и директор угледног хералдичког клуба Београд, господин Стеван Мичић”. – рекао је господин Недељковић.

Архитекта Стеван Мићић и директор Хералдичког клуба из Београда нагласио је да је овај догађај покушај одговорити једном значајном задатку а то је покушај отргнути из заборава лик и дјело архитекте Василија Михајловича Андросова:

,,Пред нама је догађај који по својој природи зачиње покушај да одговори значајном задатку, да прикаже и обележи и коначно отргне из заборава и да обелодани дело архитекте Василија Михајловича Андросова, човека који је својим прегнућем убухватио знанања многих, својим делом надишао постављени му циљ, својим талентом померио границе, а снагом своје вере која му даде вољу у изгарању дошавши у нашу земљу после доживљене животне трагедије човека и изгнаника истргнутог из живота, оствари своје послушање неимара грандиозних домета и про је најважније да нам покаже пут посвећеног човека”.

Он је у наставку истакао да је на Андросова снажан утицај имала и древна Византија у аспектима духовности, науци и уметности и филозофији:

,,У нашем скромном покушају да овим омажом осветлимо све аспекте деловања архитекте Василија Михалович Андросова, пролазимо кроз калајдоскоп приказа пројеката и објеката овог уметника, инжењера и надасве креативног ерудите, инспирисаног традицијом који је свој талент окрунио опусом достојним дивљења. И не само то, већ одакле (њему) све то? Ишчезла византија, можда мало заборављена, али ипак оставила је траг дубок све до данашњих дана у схватањима као и у духовности, науци и уметности и филозофији, код свих народа, који су примили њено наслеђе обећања и јемства за будућност”.

,,Истражујући његове достигнуте домете у концепту задатог, у исказу програмског рјешења, у надахнућу естетског захвата форми и минуциозности и префињености детаља орнаменталне пластике, филигранског ткања која опчињава око у свој тој разноврсности утисака, отвара нам се увид у унутрашњи свет ствараоца, у богатство и дубину његове спознаје, размах преданости у раду, виртуозност којом плени и осликава лик човека, несебичног и племенитог у чину предаје створеног посвећеног у љубави према Христу. Сматрамо да смо испунили дужност која дуго није била испуњена у погледу овог човека, хвала вам”. – поручио је на крају архитекта Стеван Мићић.

Василиј Михајлович Андросов (рус. Василий Михайлович Андросов ; Одеса, 6. јун 1873 — 13. септембар 1944, Београд) био је руски архитекта. Пројектовао је преко шездесет цркава широм бивше Југославије, многа спомен-обиљежја и јавне грађевине. Дао је значајан допринос обнови националног стила у српској међуратној архитектури. Један је од најплоднијих стваралаца у области црквеног градитељства.

Инспирацију је црпио из српског средњовјековног неимарства, изградивши сопствени израз заснован на стилизацији мотива преузетих из богате традиције, прилагођених новим потребама. Одликован је Орденом св. Саве III реда.

Изложба ће бити отворена до 28. јуна.

Борис Мусић

У Тополи је дана 6. априла отворена изложба посвећена фалеристичкој литератури у свету и код нас. Изложени материјал је део Библиотечког легата Драгомира М. Ацовића при Задужбини Краља Петра Првог на Опленцу.

Изложбу су отворили академик Матија Бећковић и Председник Матице Српске проф. др Драган Станић (познат под књижевним псеудонимом Иван Раштегорац)., после чега се окупљенима обратио и Легатор. Отварању излижбе присуствовао је један број чланова ХЕК-а, на челу са Председником арх. Стеваном Мићићем који се у току вечери обратио скупу.

Приказане су монографске публикације и књиге које се баве историјом, функцијом, правним аспектима и специфичности институције јавних признања, као и избор из стручних часописа, аукционих каталога и збирке и посебне публикације прописа, изложбених каталога и посебних студија посвећених овој области.

Свечано отварање Недеље православља у Српском културном центру „Свети Сава“, са изложбом под називом „Трагање за вером“. (11.4.2022.)