Posle višemesečnih priprema i usaglašavanja teksta, sa blagoslovom Svetog Arhijerejskog Sinoda, 16. februara 2026. u Moskvi je potpisan ugovor kojim je određen način naučne saradnje između Biblioteke Srpske Patrijaršije i Državnog istorijskog muzeja.

U ime Biblioteke Srpske Patrijaršije ugovor je potpisao upravnik dr Zoran Nedeljković, a u ime Državnog istorijskog muzeja (GIM) direktor te ustanove Aleksej Konstantinovič Ljevikin.

Pored generalnog direktora, gospodina Alekseja Konstantinoviča, svečanom činu potpisivanja prisustvovali su i njegovi zamenici Olga Aleksandrovna Sirotina i Marina Viktorovna Čistjakovna, kao i predstavnici Biblioteke Patrijaršije, prof. dr Zoran Ranković i dr Ana Rašković.

Posle srdačnog razgovora, predstavnici Biblioteke Patrijaršije odmah su počeli sa radom na srpskim srednjovekovnim rukopisima u zbirci „A. I. Hludova” koja sadrži sedamdeset i pet srpskih rukopisa iz perioda od 14. do 18. veka, od kojih je obrađeno više od pedeset rukopisa za potrebe izrade budućeg „Inventara srpskih srednjovekovnih rukopisa”.

Osim navedene zbirke, u drugim fondovima Državnog istorijskog muzeja čuva se i druga brojna, gotovo neistražena srpska rukopisna građa: Rukopisni fond Sinodalne biblioteke, Zbirka Uvarova, Zbirka Barasova, Zbirka rukopisa Voskresensko Novo-jerusalimskog manastira, Zbirka Čertkova, verovatno i u određenim drugim fondovima Muzeja. Pretpostavka je da srpsko rukopisno nasleđe u Državnom istorijskom muzeju u Moskvi sadrži preko sto osamdeset srednjovekovnih rukopisa, koji nikada nisu sistematski istraživani niti popisani i predstavljeni naučnoj i sveukupnoj javnosti.

Plan predstavnika Biblioteke Srpske Patrijaršije jeste da se posle narednih istraživanja, a do kraja sledeće godine, objavi „Inventar srpskih srednjovekovnih rukopisa Državnog istorijskog muzeja u Moskvi”, što će biti vredan doprinos na upoznavanju izuzetno vredne srpske srednjovekovne rukopisne baštine u Ruskoj Federaciji.

Izuzetno značajnu pomoć na realizaciji ovog poduhvata dali su Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit volokolamski G. Antonije sa svojim saradnicima, kao i direktor Ruskog doma u Beogradu, gospodin Jevgenije Aleksandrovič Baranov.

Предавање: Квазидемократија Европске уније

Датум: 2.12.2025.

Предавач: Проф. др Срђа Трифковић

Проф. др Срђа Трифковић одржао је предавање под називом „Квазидемократија Европске уније“ у Хералдичком клубу, којим је обележено 12 година успешног и креативног рада овог клуба. То је уједно и 439. предавање одржано у ХЕК-у.

Аутор: Славољуб Тасић
Хек бр. 2
Датум: 10. децембар 2013

Био је хроничар Венеције, маштар и сањар, мајстор цртежа, колорит му је богат и топао, форма разуђена, лако се изражава, али тајна његових слика је у фантазији, у бајкама, у поезији. Понекад су ликови на његовим сликама тврди, примитивни, али увек са необичним, рекли би скривеним нагласјем. Можда је баш зато називан наивцем ренесансног сликарства.  Његове слике изникле су из хришћанских легенди, из витешких и пикарских романа.

Не знамо где је учио занат (вероватно у радионици Ђентила Белинија, старијег и мање познатог брата Ђованија Белинија), не знамо где се родио, не знамо када се родио нити када је умро, не знамо му ни право име и презиме. Знамо га као Виторе Карпачо (око1460 – 1465 до око 1525 – 1526).

У четвртак, 02. октобра 2025. године, у свечаној сали Текелијанума у Будимпешти одржана је промоција књиге „Српски рукописи у Мађарској“, издања Библиотеке Српске Патријаршије. Издање је резултат рада научне комисије Библиотеке Српске Патријаршије у оквиру пројекта „Истраживање, евидентирање и научни опис српских средњовековних рукописа у иностраним збиркама”, који се реализује под руководством управника Библиотеке Српске Патријаршије и уредника наведеног издања др Зорана Недељковића. Аутори овог вредног научног дела су: др Владан Тријић, проф. др Бранислав Тодић, проф. др Зоран Ранковић и проф. др Зоран Ракић. Наведени пројекат реализује се уз подршку Министарства културе Владе Републике Србије.

Пред читаоцима се налази јединствено штиво које садржи научно обрађене, све до сада у науци и јавности познате, српске средњовековне рукописе који је налазе на територији Мађарске. С обзиром на то да научна Комисија примењује интердисциплинарни приступ обраде рукописа, на сваком опису је радило више аутора – свако у својој области. Описи су распоређени према азбучном, абецедном или бројчаном редоследу сигнатура у оквиру збирки којима припадају. Састоје се од следећих целина: Материјални опис, Повез, Време настанка, Писмо и језик, Сликани украс, Садржина, Маргиналије и записи, Изабрана литература.

Ово значајно научно издање представља незаобилазно дело за све научне истраживаче који се баве историјом српског средњовековног писаног наслеђа, а истовремено је и потврда високих домета стваралаштва и културе нашег народа кроз векове и плод је дугогодишњег научног рада, архивских истраживања и сарадње више установа културе и науке. У њему се први пут на систематичан начин даје преглед и стручни опис свих српских рукописних књига које се налазе на простору данашње Мађарске – не само оних које припадају Српској Православној Цркви и њеним установама, већ и оних које се чувају у државним и универзитетским библиотекама, музејима и архивима, а нису у власништву српског народа.

На свечаној промоцији о значају књиге и целокупног пројекта говорили су др Коста Вуковић, управник Српског црквеног музеја у Сентандреји, др Владан Тријић из Народне библиотеке Србије, мр Душица Грбић из Библиотеке Матице српске и др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије. У својим излагањима истакли су потребу да се овакви пројекти наставе, као и да је сарадња научних институција и Цркве најбољи пут ка очувању културног наслеђа које припада не само српском народу, него и целокупној европској култури. Српски рукописи у Мађарској сведоче о снажној духовној присутности Српске Цркве и њених верника у овим крајевима. Вековима је Епархија будимска, као једна од најстаријих епархија Српске Православне Цркве, била центар културног и духовног живота, а књиге које Епархија данас чува представљају најлепше сведочанство трајности и снаге духовне културе Срба.

Библиотека Епархије будимске у Сентандреји поседује једну од највреднијих збирки старих и ретких књига међу српским заједницама у расејању. У њој се чувају богослужбене књиге, старе и ретке штампане књиге али и рукописне књиге које потичу још из средњег века. Ове ризнице културе сведоче о трајној вези Срба са својом духовном баштином, али и о вишевековном заједничком животу са другим народима.

У последњим деценијама посебна пажња посвећује се програмима конзервације и рестаурације рукописних и старих књига у Епархији будимској. Савремене методе заштите, као и сарадња са стручњацима из Србије, омогућавају да се ова културна блага заштите од пропадања и учине доступним и научницима и широј јавности. Управо зато, оваква издања имају двоструку вредност: она обогаћују наше знање о прошлости и истовремено подстичу савремену бригу о очувању наслеђа.

Скуп у Текелијануму потврдио је да је проучавање и стручна обрада српских рукописа више од академског посла: то је чин духовне и културне одговорности. Захваљујући оваквим пројектима, Епархија будимска наставља да буде чувар и сведок трајних вредности српске културе и православне вере на простору Мађарске.

Промоцији књиге присуствовали су Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан, Њ.Е. Биљана Гутић Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској, гђа Ивана Кунц, први саветник у Амбасади Србије, протојереј др Зоран Ранковић, са Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти.