Још у античко доба владало је уверење да је Египат извор мудрости целог света и упориште мистичног, херметичког знања. Тако је започела традиција која и данас живи. Књига „Мистично предање Египта“ прати развој египатских езотеричних учења од „Kњига вечитог живота“, написаних у египатском Новом краљевству, преко космополитске Александрије све до данашњих дана. Утицаји се могу видети у астрологији и магији Касног периода, у верским групама гностика, херметиста и алхемичара у птоломејској Александрији и у филозофији неоплатонизма, која је из споја грчке филозофије са египатском традицијом процветала у време Римске владавине. Неоплатонизам је у раном Средњем веку био интегрисан у хришћанска учења кападокијских „отаца“, а неколико векова касније инспирисао је оснивање Платонске академије у Фиренци. Александријска учења, садржана у књигама Хермеса Трисмегиста, стекла су изузетну популарност у ренесансној Италији и постала су основ за интелектуалне правце који су уследили, нарочито за романтизам 18. и 19. века. Теозофија и антропозофија раног 20. века су у великој мери користиле египатске симболе за своје теорије, а Јунгова психоанализа је у алхемији препознала неке од основних принципа за своје постулате. Египатски мотиви су и данас присутни у стриповима, часописима, филмовима и рекламама свуда око нас. Визуелни симболи, такозвани „emojis“, на мобилним телефонима се свакодневно комбинују с фонетским знацима на исти начин као у египатском хијероглифском писму, потврђујући Гетеову теорију да свет треба да „размишља хијероглифски“. У 21. веку херметизам нуди духовни преображај и толеранцију као противтежу фундаментализму. Стога нови покрет „Зелених херметиста“ позива на обнављање алхемије и херметизма као „духовног имуног система“, који је неопходан у савременом свету.

Жанр: Архитектура, дизајн, биографије
Формат: 13×20
Број страна: 164
Повез: Броширан
Писмо: Ћирилица
Година издања: 2025.
ISBN: 978-86-80846-07-1

Ова богато илустрована монографија тежи да прикаже, обележи и коначно отргне од заборава дело архитекте Василија Михајловича Андросова (1872–1944), који је, бежећи пред налетом Октобарске револуције, у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца емигрирао 1920. године.
Андросов је својим прегнућем обухватио знања многих, својим делом надишао постављени му циљ, својим талентом померио границе, а снагом своје вере, која му даде вољу у изгарању, да оствари своје послушање неимара грандиозних домета, и што је најважније – да нам покаже пут, пут посвећеног човека, уметника, и надасве креативног ерудите који је свој таленат окрунио опусом достојним дивљења.

У историји развоја српског сакралног градитељства новијег доба пројектантски опус руског архитекте, емигранта, Василија Михајловича Андросова има посебно значајно место. У релевантној историографији оцењиван је као архитекта посебног ранга, са високом продукцијом, којом су остварени нарочити градитељски домети и особен архитектонски дискурс који је своје корене црпео из српског националног и византијског градитељства. Наслеђене премисе пројектовања несумњиво је успешно прилагодио новом простору, затеченом наслеђу и културолошком концепту у коме се следом животних околности ненадано задесио.

Осим детаљног приказа Андросовљевог сакралног градитељства, у монографији је обрађена и делатност сликара и вајара руских емиграната у црквама Василија Андросова. На примеру иконописа и живописа у осамнаест цркaва, које је на територији данашње Србије Андросов пројектовао, могуће је сагледати готово све струје које су се развијале у религиозном сликарству Андросовљевих земљака, емиграната у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца/Краљевини Југославији.

Жанр: Архитектура, дизајн, биографије
Формат: 23×33
Број страна: 248
Повез: Tvrd
Писмо: Ћирилица
Година издања: 2023.
ISBN: 978-86-80846-06-4

Током периода између два светска рата на територији Републике Србије изграђено је преко две стотине православних цркава и капела према пројектима руских архитеката који су након бољшевичке револуције 1918. године у Русији масовно емигрирали у Краљевину СХС. Специфичан и препознатљив дух архитектуре руских градитеља у Србији унео је значајне промене у дотадашњи канонични поредак интерпретације различитих школа средњовековног градитељства српских цркава и манастира. Осим на месним и градским црквама, руски архитекти су подједнако били ангажовани и на изградњи зграде Патријаршије, гробних капела, реконструкцији оштећених цркава након Првог светског рата али и конзервацији српских средњовековних споменика. Нарочиту пажњу привлачи рад руских архитеката у Министарству грађевина Краљевине СХС/Југославије које је било примарни наручилац већине изграђених цркава на територији данашње Републике Србије. Највећи проценат цркава и капела је до данас остао сачуван и пружа непроцењив извор нових сазнања о раду руских градитеља.

Жанр:Црквена архитектура, црквено сликарство, биографије
Формат: 22×24
Број страна: 2016
Повез: Броширан
Писмо: Ћирилица
Година издања: 2020.
ISBN: 978-86-80846-03-3

Мит о Озирису, судији душа у Доњем свету и пастиру бесмртности, био је срж старог Египта. Његови почеци назиру се у праскозорје историје, а крај је записан 391. године, када је византијски цар Теодосије наредио да се затворе пагански храмови у Египту. До тада, култ Озириса и Изиде био је поштован не само у старом Египту, већ и широм Римског царства. Бојана Мојсов осликава култ Озириса и његов развој током 3.000 година египатске историје. Води нас кроз бројне записе о Озирису из трећег миленијума пре Христа, све до римског освајања Египта, показујући нам да је култ Озириса био најпопуларнији и најтрајнији од древних религија. Приказује нам на који начин култ води директне корене за многе идеје, особине и обичаје у хршћанству, укључујући и концепт светог тројства, крштења у светој реци и завет причешћа. Открива утицај култа на друге западне мистичне традиције и групе, као што су алхемичари, Розенкројцери и масони.

Жанр: Религија старог Египта
Формат: 16×24
Број страна: 166
Повез: Броширан
Писмо: Ћирилица
Година издања: 2016.
ISBN: 978-86-6047-186-6