Локалитет Равна-Слог налази се недалеко од Књажевца уз римско утврђење. Реч је о некрополи где су сахрањивани људи у римском периоду али и у средњем веку између IX и XI столећа. Оно по чему, археолошко налазиште Равна-Слог заслужује посебну пажњу јесте сахрањивање животиња са људима, нарочито змија. У презентацији се расправља о томе да ли су пронађени остаци змија природни или културни депозит и на који начин се могу интерпретирати.

Лудвик Флек је по занимању био бактериолог, али ће се његови радови из историје медицине и историје науке испоставити као кључни за разумевање развоја научног знања. Заслужан је за појмове колектив мишљења, стил мишљења и протоидеја. Флек се данас открива у научним заједницима које теже да унапреде дисеминацију знања, због чега се његова књига Настанак и развој научне чињенице све популарнија.

Михаило Валтровић је архитекта који је дао велики допринос развоју археологије у нашој средини. Иако се његово прегалаштво у прегледима историје археологије не прескаче, ретко се детаљно и контекстуално образлаже његов значај за утемељење средњовековне археологије.

Реч је о прегледном представљању докторске дисертације из области  историје науке, специфичније историје археолошких идеја. За разумевање развоја идеје варварста осмишљен је специфичан истраживачки програм. Циљ је праћење развоја научног знања, трансфера идеја и метаморфозе интерпретација о варварству у контексту српске археологије.

Нико Жупанић је врло занимљива личност из историје науке, али и историје политичких идеја. На пољу физичке антропологије и археологије, дао је велики допринос у проучавању историјске антропологије балканских народа и изградње југословенске етногенезе. Иако је као личност до недавно био готово заборављен, његове идеје остале су као трајно наслеђе многих дисциплина. Пошто је реч о актуелним идејама из прве половине XX века које су сасвим у духу антропологије немачког говорног подручја, оне су на више нивоа контроверзне.

Излагање говори о открићу гроба 1/06 из наоса цркве Свете Тројице у манастиру Манасији, који је захваљујући мултидисциплинарном приступу интерпретиран као гроб деспота Стефана Лазаревића. Поред резултата археолошке, физичко-антрополошке и ДНК анализе, приказана је и фотограметријска реконструкција гробнице деспота Стефана.