Соколски покрет је настао 1862. године у Прагу у оквиру тадашње Хабзбуршке монархије као вид буђењa чешке националне свести кроз спортске активности. Популарност Соколског покрета међу словенским народима свакако је допринела јачању панславизма и жеље за независношћу од германизоване културе Аустроугарске, као и за уједињењем. Соколскa друштва финансирала су изградњу сопствених домова, пројектованих да буду мултифункционални објекти, уједно спортски и културни центри.

У Краљевини СХС, касније Југославији, саграђено је око 270 соколских домова, од којих известан број њих спада у врхунска остварења југословенске архитектуре. Кроз велики број појединачних пројекта соколских домова могу се веома прецизно уочити тенденције архитеката лишене утицаја моћног инвеститора или државе, која је само делимично имала удела у формирању визуелне културе Соколства.

Београд је у периоду између два светска рата обележила интензивна изградња стамбене архитектуре. Ове околности утицале су на даљи развитак специфичнe просторнe организацијe стана у којем се огледао свакодневни живот појединца, од београдске средње класе до интелектуалне елите. Поред богато декорисаних фасада у стилу академизма, еклектицизма и ар декоа, архитекти су посебну пажњу посвећивали пројектовању улазних портала, холова и махом тежили својеврсном тотал дизајну захваљујући европским узорима.