У овом предавању  представљен је кратак историјат утицаја еволуционистичких идеја на антропологију и археологију. У фокусу су четири најзначајније „школе“ еволуционистичке мисли: класични (једнолинијски) еволуционизам XIX века, неоеволуционизам, социобиологија и неодарвинистичка археологија. Посебна пажња посвећена је погрешном схватању еволуције као природне силе која нужно делује у друштву, што је довело до многих злоупотреба и расистичких интерпретација, али и злоћудних пракси у XIX и XX веку. Упркос томе, закључак овог предавања јесте да је идеја социо-културне еволуције, схваћена у најширем смислу, оставила неизбрисив траг на антрополошку и археолошку теорију, као и да још увек представља користан теоријски оквир за нова истраживања.

Предавање је посвећено природној и културној историји ћилибара. Разматра се ботаничко и геолошко порекло ове фосилизоване смоле, а пажња  је посвећена географски и хронолошки различитим врстама ћилибара (балтички, бурмански итд.), као и другим врстама фосилних смола (копал итд.). У погледу културне историје прате се знања и предања о ћилибару од антике до данас, али је презентована и богата археолошка грађа која сведочи о важности овог материјала у прошлости Европе од праисторије и “ћилибарског пута”, преко римског периода, све до новог века и чувене ћилибарске собе.

У овом предавању криптозоолошке тематике обрађује се културна историја  базилиска. Базилиск, као митска змија и опасан демон, прошао je од антике до данас занимљиву природњачко-митолошку трансформацију: од врхунски отровне, али релативно мале змије, преко композитног чудовишта које је пола певац, а пола змај, па све до џиновске змије у књизи и филму о Харију Потеру.

Предавање има за циљ да осветли археолошко, али и друшвено, хуманитарно, па и историјско дело америчке археолошкиње Херијет Бојд Хоз (1871-1945). Рођена у Бостону, школовала се у чувеном Смит колеџу у Масачусетсу (Smith Collegе) где се ангажовала у борби за права радника. По завршеном колеџу креће у Aтину, да студира у Британској археолошкој школи. Грчко-турски рат избија 1897. и Херијет се одмах пријављује за болничарку Црвеног крста. Потом, 1900. одлучује да, самостално, започне ископавања локалитета Гурнија на Криту.

Ископавање Гурније у неколико сезона било је велики успех. У децембру 1915, у јеку Првог светског рата сакупља у Америци тону хуманитарне помоћи и с њом се упућује преко Француске и Италије ка Албанији, да помогне српској војсци и народу. У Бриндизију организује директну помоћ за првих 1800 српских цивилних избеглица, а потом иде на Крф. На острву Видо испрва ради као болничарка, а онда о свом трошку организује кухињу за болеснике. После рата пoстаје професорка историје античке уметности на чувеном женском Велзли (Wellesley) колеџу близу Бостона.

Цртежи и  забелешке из ауторове бежнице бр. 7 и 8, уз пригодне коментаре и  паралипомене.

Термин “винчанско писмо” увукао се у јавни дискурс захваљујући агресивној медијској кампањи наклоњеној псеудонауци, иако за тобожње неолитско „подунавско“ писмо нема никаквих научних потврда. У предавању се анализира како је ова псеудонаучна творевина настала, како и зашто се проширила, на чему се заснива и који су истински археолошки подаци о наводном писму

Два дела слике Виторија Карпача (V. Carpaccio) настале око 1490. спојене су, после векова раздвојености, у једну целину, што је отворило бројна нова питања тумачења овог дела која се тичу саме сцене, симболике животиња, биља  као и значења грба на слици. Штавише, испоставило се да је спојена целина само половина некадашње веће композиције.