Валхала, је у норвешкој митологији пребивалиште богова и анђела описано у Едама написаним око 1240. године. Eде садрже 16 песама о боговима и 24 херојске песме, које су највероватније настале у Норвешкој и на острвима.

Валхала се приказује као сјајна, предивна палата, прекривена штитовима. То је дворана палих ратника, чије душе тамо благословено бораве под вођством и заштитом бога Одина. У Валхалу се примају само душе одабраних хероја који су погинули у борби. Онај ко умре у кревету не заслужује да га Валкире одведу у царство светлости. Тако ће бити све до Рагнарока (судњег дана), када ће се ратници борити на Одиновој страни против дивова.

Один је главни и најстарији, он је бог мудрости, лова, магије, руна, окултизма и рата. Одинова супруга Фрија је богиња мудрости, пророчанства и породичних вредности, чије име значи „вољена, драга“. Валкире су ћерке Одина – митске лепотице – оличења часне ратничке смрти у германској митологији. Најпознатија Валкира је Брунхилда, Одинова омиљена ћерка.

Током предавања говори се и о Валхали код Регенсбурга. То је дворана славних која одаје почаст истакнутим људима из историје Велике Немачке и шире. Коначно, приказана је и Валхала у Аустралији. То је живописно место које су изградили немачки имигранти крајем 19. века.

Редни број предавања – п172

Царство Инка трајало је кратко – од око 1200. до 1438. године. Било је то једно од највећих на свету. Обухватало је данашње земље Перу, Боливију, Аргентину, Чиле, Еквадор и Колумбију. Површина царства износила је око 2.125.000 км2, а од севера према југу на удаљености од 4.500 км. У царству Инка говорило се на стотине различитих језика и дијалеката. Главни језик Инка био је кечуа.

Према једној од легенди, први владар Инка – Манко Капак рођен је на језеру Титикака и Бог Сунца (Инти) га је послао на земљу да сагради Сунчев храм на месту где штап „потоне“ у земљу. Тако је дошао у Куско и тамо саградио храм у част свог оца Интија.

Франциско Пизаро је био прави анђео пакла, сурови напаљени авантуриста у похлепи за златом, када је 1531. године са 106 војника, 62 коњаника и неколико малих топова кренуо у освајање моћног царства које се простирало на преко 4.500 километара.

Упознајемо Куско, главни град царства и мистериозно насеље Маћу Пикћу, које је вековима било скривено од пљачкаша високо на планини. Археолози верују да је овај град саградио владар Инка Паћакути (1438–1471). Мештани су знали за ово место, а пре „открића“ 1911. године неколико породица овде је гајило усеве и пасло своја стада не додирујући хиљаде артефаката који су привукли пажњу археолога Хирама Бингама који их је ”позајмио ради проучавања” и однео у Америку.

Редни број предавања – п148

Царство Инка трајало је кратко – од око 1200. до 1438. године. Било је то једно од највећих на свету. Обухватало је данашње земље Перу, Боливију, Аргентину, Чиле, Еквадор и Колумбију. Површина царства износила је око 2.125.000 км2, а од севера према југу на удаљености од 4.500 км. У царству Инка говорило се на стотине различитих језика и дијалеката. Главни језик Инка био је кечуа.

Према једној од легенди, први владар Инка – Манко Капак рођен је на језеру Титикака и Бог Сунца (Инти) га је послао на земљу да сагради Сунчев храм на месту где штап „потоне“ у земљу. Тако је дошао у Куско и тамо саградио храм у част свог оца Интија.

Франциско Пизаро је био прави анђео пакла, сурови напаљени авантуриста у похлепи за златом, када је 1531. године са 106 војника, 62 коњаника и неколико малих топова кренуо у освајање моћног царства које се простирало на преко 4.500 километара.

Упознајемо Куско, главни град царства и мистериозно насеље Маћу Пикћу, које је вековима било скривено од пљачкаша високо на планини. Археолози верују да је овај град саградио владар Инка Паћакути (1438–1471). Мештани су знали за ово место, а пре „открића“ 1911. године неколико породица овде је гајило усеве и пасло своја стада не додирујући хиљаде артефаката који су привукли пажњу археолога Хирама Бингама који их је ”позајмио ради проучавања” и однео у Америку.

Редни број предавања – п126

После 40 година, захваљујући ентузијастима аутомобилизма (и историчарима), вест о експедицији Крагујевац-Килиманџаро, која је 1975. године прешла више од 12.500 километара, поново је привуклла пажњу јавности. Екипа од 11 људи коју је предводио чувени аутомобилиста Бранимир Перић Џо у сарадњи са аутором овог предавања који је био у улози организационог вође путовања, аутомобилом Застава 101, прошли су пут од Југославије до Танзаније преко Грчке, Египта, Судана, Уганде и Кеније.

То је био невероватан подвиг и за данашње услове, а како је изгледало ово необично и опасно путовање, како су се понашала возила и шта су доживели људи пролазећи кроз Нубијску пустињу, какве су проблеме имали и како су се носили са локалним становништвом, приказано је у овом предавању са инсертима из филма и оригиналним фотографијама.

Крај овог путовања крунисао је планинарски део екипе који је освојио је кров Африке – планину Килиманџаро.

Редни број предавања – п110