Промоција новог романа Драгана Стојановића у Ваљеву

Гостовање програма ДКСГ у ВAЉЕВУ / Библиотека „Љубомир Ненадовић“

Петак 5. јул у 20.00, BOOKa у дворишту

РАЈСКИ УМ ДРАГАНА СТОЈАНОВИЋА

Разговор о опусу др Драгана Стојановића

поводом романа „Разговор с јавором“ (ДКСГ, 2023)

Учествују: Драган Стојановић, Младен Весковић и Тамара Митровић

Драган Стојановић (13. 4. 1945, Београд) дипломирао је на Правном факултету 1968. и на Филолошком факултету 1972, где је магистрирао 1975. и докторирао 1983. Од 1992. је редовни професор на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета. Од јуна 2014. је професор емеритус Универзитета у Београду.

Збирке песама: Олујно вече (СКЦ, 1972), СЛ. Четири песме о Сл. (Матица српска, 1992), Године (Друштво Источник, 2006), Није то све (Досије, 2007), Сито (Досије, 2015);

Есејистичко-пародијска проза Светска књижевност (Рад, 1988):

Романи: Двојеж (Време књиге, 1995), Злочин и казна (Стубови културе, 1996), Бензин (Стубови културе, 2000), Океан (Народна књига, 2005), друго издање, под насловом Двојеж (Службени гласник, 2013), Уредник од искуства (Досије, 2009), Тамна пучина (ДКСГ, 2020), Трипл Даблин (Досије, 2022), Разговор с јавором (ДКСГ, 2023);

Књиге прича: Месеци (Досије, 2007), Ћерка шпанског борца (ДКСГ, 2018);

Огледи и студије: Феноменологија и вишезначност књижевног дела. Ингарденова теорија опализације (Вук Караџић, 1977), Читање Достојевског и Томаса Мана (Нолит, 1982), Иронија и значење (Завод за уџбенике и наставна средства, 1984), Dostojewski und Thomas Mann lesen. Von der Fragwürdigkeit und Notwendigkeit des Deutens (Verlag Peter Lang, Bern-Frankfurt a/M-New York 1987), О идили и срећи (Издавчка књижарница Зорана Стојановића, 1991), Ironie und Bedeutung (Verlag Peter Lang, Bern-Frankfurt a/M-New York-Paris 1991), Рајски ум Достојевског (СИЦ, 1994), Парадоксални класик Томас Ман (Завод за уџбенике и наставна средстава, 1997), Лепа бића Иве Андрића (Цид-Платонеум, 2003), Наталија Цветковић – усамљени акт (Genero, 8-9, 2006), Поверење у Богородицу (Досије, 2007), Енергија сакралног у уметности (Службени гласник, 2010), Швејк хоће да победи, (Футура публикације, 2014), Писмо о поезији. О пет песама Борислава Радовића (Танеси, 2016), Уметнути приповедач. ‘Лопов’ Леонида Леонова (Центар за српске студије, 2018), Свечани час приповести (Досије, 2018), Срећан случај (Повеља, 2022);

Приређене антологије: Рани Хајдегер. Рецепција и критика ‘Бивства и времена’ – са Данилом Бастом, превод и предговор, (Вук Караџић, 1979), Антологија немачког есеја (Службени гласник, 2009);

Преводи: Томас Ман, Доктор Фаустус (Матица српска, 1980), Фридрих Шлегел, Иронија љубави (Zepter, 1999), Јирген Хабермас – Јозеф Рацингер, Дијалектика секуларизације (Досије, 2006);

Зборник Хелиотропна мисао. Рецепција стваралаштва Драгана Стојановића, Приредили Зорица Бечановић-Николоћ, Биљана Дојчиновић-Нешић и Јован Попов (Досије, 2011)

Награде:

  1. Прва награда Националне комисије за UNESCO за текст Моћ и немоћ науке (објављен у часопису Гледишта, јун-јул 1968),
  2. 1971. Прва награда за збирку песама Олујно вече,
  3. Награда за есеј листа Наша борба за књигу Рајски ум Достојевског,
  4. 2003. Награда Ђорђе Јовановић за књигу Лепа бића Иве Андрића, Награда Веселин Лучић за збирку приповедака Месеци, најбоље уметничко дело настало на Универзитету у Београду, Награда Никола Милошевић за најбољу књигу из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије, за књигу Енергија сакралног у уметности,
  5. Андрићева награда за збирку прича Ћерка шпанског борца,
  6. НаградаБескрајни плави кругза роман Тамна пучина,
  7. Наградa Бранко Ћопић за роман Тамна пучина,
  8. Награда Исидора Секулић за роман Трипл Даблин