Аутори:
Иван Р. Марковић, Ђурђија Боровњак,
Владана Путник, Симонида Ркаловић и Снежана Николић
ЧЕШКО-СРПСКЕ ВЕЗЕ У АРХИТЕКТУРИ БЕОГРАДА 1863-1941
март-април 2014.
Етнографски музеј
Београд
Порекло чешко-српских културних веза потиче из периода од средине 19. века током досељавања Чеха јужно од Саве и Дунава у Кнежевину Србију која је у том периоду, осим Руске Империје, била једина слободна словенска земља. Јединствен плод чешко-српске културно-просветне сарадње званично је обележен 1863. године изградњом палате дунавског капетана Мише Анастасијевића, према пројекту чешког инжењера Јанa Неволеа. Као својеврсни архитектонски репер у силуети Београда, Капетан Мишино здање је на симболичан начин означило отварање Србије према европским културним утицајима.
Пратећи угледна сведочанства градитеља 19. века, Јана Неволеа и Франтишека Неквасила, градитељска делатност чешких архитеката у Београду је током периода између два светска рата била веома активна. Значајан део градитељског фонда данашњег Београда, који чине приватне куће и виле, стамбене и мултифункционалне стамбено-пословне зграде, продуктивно су исказали Чехословаци –Јарослав Прхал, Фрања Урбан, Јан Дубови, Љубодраг Крехлик, Карел Јелинек, Јан и Ана Швејкар и Стеван Тоболар.
Несумњиви утицаји чешких архитеката и усвајање креативних решења у радовима српских градитеља током периода између два светска рата сликовито су презентована у стилски разнородној урбаној физиономији Београда као допринос традицији очувања блиских односа ова два словенска народа током последњих 160 година.
