Аутори:

др Иван Р. Марковић

Јелена Межински Миловановић

СРПСКА ЦРКВА РУСКА РУКА

Православне цркве и капеле на територији Србије

из опуса руских архитеката емиграната

(архитектура и живопис 1918-1941)

3. – 15. март 2020.

Руски дом у Београду

Изложба „СРПСКА ЦРКВА РУСКА РУКА Православне цркве и капеле на територији Србије из опуса руских архитеката емиграната (архитектура и живопис 1918-1941)“ представља својеврсни историографски осврт у домаћој средини на делатност градитеља из Царске Русије који су током периода између два светска рата у Краљевини Југославији пронашли своју другу домовину.

Осим активног учешћа у формирању градитељског фонда Србије и Београда, руски архитекти, инжењери и конструктори емигранти из Русије у значајној мери су допринели изградњи великог броја православних богомоља. Само током две деценије (1918–1941) у Србији је изграђено преко 250 цркава, капела, костурница, спомен обележја и звонара чији су аутори били архитекти Василиј Михаилович Андросов, Виктор Викторович Лукомски, Григорије Иванович Самојлов, Валериј Владимирович Сташевски, Николај Петрович Краснов, Иван Афанасијевич Рик, Михаил Александрович Глушченко и др.

Преузимајући елементе старе српске средњовековне архитектуре Моравског и Рашког градитељства, руски градитељи су креирали аутентичне композиције у духу времена и архитектуре која је у њиховим делима евидентно еволуирала, док је истовремено остајала одана провереној традицији. Тако су настајала дела попут Патријаршијског двора у Београду, цркава Светог Александра Невског, Светог Ђорђа на Чукарици, мале цркве Светог Саве на Врачару, храмова у Шилопају, Врдили, Ратарима, Липљану, Вучју, Белој Цркви, Путникову, Доњем Ланишту, Лесковцу и др.

Поставка изложбе ће приказати преко 70 цркава руских градитеља.

Осим архитеката, на пољу црквене ликовне уметности особен допринос у области иконописа, живописа, рељефа, али и проучавања и документовања културног наслеђа дали су руски сликари и вајари емигранти у Краљевини СХС/Југославији после октобарског преврата. Њихов рад пратимо у руским и у српским црквама у нашој средини, од Опленца и низа цркава у којима је радила опленачка екипа сликара широм земље, преко делатности круга уметника око Андреја Бишченка у Преображенској и цркви Ружици у Београду, смедеревској цркви Светог Ђорђа, лесковачкој цркви Свете Тројице, шабачкој цркви Светих Петра и Павла, до иконописне школе Пимена Софронова у манастиру Раковици, мањих атељеа и бројних непознатих, али и славних руских сликара емиграната као што су Стјепан Колесников, Јелена Кисељова и други.

Аутори текстова у монографији која прати изложбу су др Иван Р. Марковић, Православне цркве и капеле на територији Србије из опуса руских архитеката емиграната (архитектура и живопис 1918–1941) и Јелена Межински Миловановић, Црквено сликарство и вајарство руских емиграната на у Краљевини СХС/Југославији.

Пројекат, у организацији Хералдичког клуба, финансијски је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Изложба ће бити свечано отворена у уторак, 3. марта 2020. године у 18 часова у Руском дому у Београду, Краљице Наталије 33 и трајаће до 15. марта.