Фељтон „Историја, баштина, идентитет“: Зоран Недељковић – Библиотека Српске Патријаршије“
У тексту објављеном 21. маја 2026. године у недељнику Српски недељник Компас, управник Библиотеке Српске Патријаршије др Зоран Недељковић даје сажет приказ вишевековног развоја најстарије српске установе ове врсте. Од првих рукописних књига које су у Хиландару у XIII веку прикупили Свети Сава и Свети Симеон, преко формирања Београдске митрополијске библиотеке 1713. године под митрополитом Мојсијем Петровићем, аутор прати континуитет ове установе чији је кључни сведок и сачувана рукописна Литургија из 1728. године.
Спашавајући је од ратних разарања 1737. године, митрополит Викентије Јовановић преноси библиотеку у Сремске Карловце, где су је вековима чували и обогаћивали карловачки митрополити и историчари попут Илариона и Димитрија Руварца. Након подизања новог Патријаршијског двора у Београду 1930. године почиње њено поновно обликовање у престоници, али већ током Другог светског рата фонд преживљава тешку судбину када га усташке власти НДХ депортују у Загреб.
Захваљујући послератној мисији проф. др Радослава Грујића и одлучности митрополита Јосифа Цвијовића, грађа је пронађена и враћена, па су 1947. године карловачки и београдски фонд коначно спојени у јединствену целину. Данас Библиотека Српске Патријаршије чува више од пола милиона књижних јединица, бројне легате и изузетну збирку од 471 средњовековног рукописа. Како др Недељковић истиче, у току је обиман пројекат дигитализације ове грађе — са више од 25.000 већ скенираних страница у високој резолуцији, писано културно наслеђе постаје
лако доступно домаћим и страним истраживачима.
