Фељтон „Историја, баштина, идентитет“: Жарко Мијајловић – „Богдан Гавриловић“
У тексту објављеном 14. маја 2026. године у недељнику Српски недељник Компас, проф. др Жарко Мијајловић доноси портрет академика Богдана Гавриловића — човека који је стајао у самом средишту стварања модерне српске науке. Од тешког дечјег сиромаштва у Новом Саду и стипендије Текелијанума, преко доктората у Будимпешти у 23. години и слушања Вајерштраса у Берлину, Гавриловићев пут води до Београда 1887. године, где почиње његов шест деценија дуг пионирски рад на Великој школи и каснијем Универзитету.
Проф. Мијајловић подсећа да је Гавриловић, заједно са Михаилом Петровићем Аласом и Димитријем Нешићем, заправо створио београдску математичку школу. Посебан акценат стављен је на његове капиталне уџбенике „Аналитична геометрија” (1896) и „Теорија детерминаната” (1899) — дела која су увела савремене европске концепте у домаћу науку и деценијама служила као непроцењива литература. Поред научног рада, Гавриловић је оставио дубок траг и као ректор Београдског универзитета у два мандата, али и као председник Српске краљевске академије, када је подстицао
објављивање домаћих радова на страним језицима и започео рад на великом Академијином речнику.
Аутор у текст уплиће и куриозитете из прве руке. Један од њих је и подсећање на 1997. годину, када је управо проф. Мијајловић приредио Гавриловићева Сабрана дела у електронско-фототипском издању од свега пет примерака, који се данас чувају као реткост на пет кључних научно-културних адреса у Београду. Из преписке са академиковим унуком из Сједињених Држава, Мијајловић открива и породично предање према којем се Гавриловић, као човек од поверења на двору, предвече 5. априла 1941. вратио кући са вешћу о сутрашњем бомбардовању Београда и наредио укућанима да одмах напусте град. На крају, аутор закључује да је Гавриловић, уз Миланковића и Аласа, припадао оној непревазиђеној генерацији која је српску математику заувек уписала на мапу Европе.
