Габријел Мије
превела Бојана Поповић
Габријел Мије припада реду француских научника који су дали велики допринос византологији, односно проучавању византијске уметности. Познавалац античке културе, класичних и других језика, између осталих и српског, учинио је доступним западној науци до тада непозната подручја југоисточне Европе и хришћанског Истока. Школа високих студија из области византологије на којој је имао катедру, била је отворена и за ученике са Балкана, односно из Србије. Пратио је све догађаје везане за Србију у Првом светском рату и свој допринос даје књигом, Gabriel Millet, L Ancient art Serbe – les Eglises, у којој даје први синтетски приказ стилске еволуције српске средњевековне архитектуре. Почетком 1920. године бива изабран за почасног члана Српске краљевске академије, а 1927. године за почасног члана Матице српске из Новог Сада. 1935. године добија и звање доктора honoris causa Београдског универзитета. Тада је у приступној беседи рекао: „Допустите ми да Вам овом приликом кажем да Француз који проучава ваше књиге црпи такође из правих извора. Он налази у њима особине које и сам воли да негује: беспристрасно и честито истраживање и прецизну мисао, изражене дивним језиком, музикалним и пластичним. Када размишљам о тој сродности ума, изгледа ми сасвим природно што осећам да припадам вама“.
Ова студија о старој српској црквеној архитектури, која је штампана у Паризу 1919. године, представља прву озбиљну, научно засновану студију о српском средњевековном градитељству и последњих стотину година главни је ослонац и полазиште за српску историографију која се бави овом темом. Мијеова истраживања српских простора започета су 1906. године, и у њима су узели учешће тадашњи и будући српски истраживачи као нпр. В. Петковић, М. Васић, К. Јовановић, Ђ. Бошковић, А. Дероко и др.
Жанр: Црквена архитектура, Србија, Средњи век
Формат: 23×33
Број страна: 200
Повез: Тврд
Писмо: Ћирилица
Година издања: 2026.
ISBN: 978-86-80846-08-8
