Фељтон „Историја, баштина, идентитет“: Александра Ђорђевић „Бели Руси у културном животу Београда“
У недељнику „Српски Компас“ од 9. јула 2026. године објављен је текст ауторке Александре Ђорђевић под насловом „Бели Руси у културном животу Београда“, у коме читалац може да пронађе детаљан преглед дубоког и трајног утицаја који су руски емигранти имали на институционални, научни, уметнички и архитектонски развој српске престонице између два светска рата.
Ауторка најпре анализира топонимију Београда, показујући како се кроз називе улица чува сећање на руске великане — од класичних књижевника и совјетских војсковођа, преко цара Николаја II, до истакнутих представника беле емиграције, попут балерине Нине Кирсанове и архитекте Николаја Краснова. У тексту се потом представља историјски контекст егзодуса након револуције 1917. године, као и улога Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца као једног од главних уточишта за десетине хиљада руских избеглица, међу којима је значајан део чинила високообразована елита.
У наставку се документује допринос руских интелектуалаца развоју Београдског универзитета и Српске краљевске академије, нарочито у областима права, технике, медицине, филологије и византологије. Посебна пажња посвећена је њиховој улози у сценским и популарним уметностима — од оснивања и професионализације балета Народног позоришта у Београду и постављања првих домаћих балетских дела, преко пионирске групе руских стрип-цртача окупљених око „Београдског круга“ (Ђорђе Лобачев, Никола Навојев и Иван Шеншин), до боемске музичке сцене и популаризације руских романси.
У завршном делу текста Александра Ђорђевић осврће се на архитектуру као највидљивији материјални траг присуства руских емиграната, истичући значајна београдска здања, попут зграда министарстава, Војног музеја, Главне поште и Руског дома. Ауторка закључује да се њихово наслеђе и данас чува — како у урбаном простору и архитектури, тако и у објављеним мемоарима и дневничким записима.
