Фељтон „Историја, баштина, идентитет“: Марина Нешковић „Црква Светог Петра у Бијелом Пољу“
У недељнику „Српски Компас“ од 16. јула 2026. године објављен је стручни текст архитекте-конзерватора Марине Нешковић под насловом „Црква Светог Петра у Бијелом Пољу“, у коме ауторка пружа детаљан историјски, архитектонски и конзерваторски преглед истраживања, фаза градње и вишедеценијских радова на обнови овог средњовековног споменика.
Ауторка најпре подсећа на почетке научних истраживања сакралне архитектуре српског средњег века, издвајајући обилазак Габријела Мијеа из 1924. године и прве техничке цртеже које је Александар Дероко израдио 1926. године. Посебна пажња посвећена је ктиторском натпису у тимпанону портала, у коме се наводи да је цркву подигао хумски кнез Степан Мирослав, син Завидин. Тај натпис чини овај споменик једним од ретких средњовековних сакралних здања са сачуваним податком о времену његовог настанка. У тексту се детаљно анализирају четири фазе градње, утврђене током систематских истраживања спроведених од 1955. до 1957. године под руководством Радивоја Љубинковића. Оне обухватају подизање најстаријег једнобродног храма, доградњу припрате и кула у XIII веку, изградњу капела у доба краља Милутина, као и велика разарања и преуређење цркве у џамију крајем XVII или почетком XVIII века, када је северна кула претворена у минарет.
У другом делу текста, Марина Нешковић разматра значајне конзерваторско-рестаураторске радове изведене 1961. и 1962. године према пројектима Ивана Здравковића и Јована Нешковића. Том приликом црква је у највећој мери враћена у свој првобитни архитектонски облик, уз очување појединих исламских елемената. На крају, ауторка описује новија истраживања и грађевинске радове спроведене од 2010. до 2014. године, у којима је и сама учествовала као пројектант. Ови радови обухватили су прецизна геодетска и фотограметријска снимања, испитивања темеља и горњих зона северне куле, као и потпуну реконструкцију порушене јужне куле. Тиме је, након више векова, поново успостављена карактеристична композиција западне фасаде са две куле, једно од препознатљивих архитектонских обележја овог владарског сакралног здања.
