Током периода између два светска рата Дедиње је представљало место за одмарање, плодно тле за узгој винограда и омиљено место на које су угледни београђани долазили у своје летњиковце попут породица Ацовић, Савчић, Бајлони, Попс и др. Почетак северне падине дедињског брда је непосредно након окончања Другог светског рата узурпиран рушењем вила и изградњом нових стамбених и пословних објеката који су до 1967. године формирали резиденцијални комплекс маршала Јосипа Броза Тита.