Walhalla, (staro-norveški: Valhöll)

U norveškoj mitologiji – prebivalište bogova i anđela opisano u Edama. Walhalla se ponekad prikazuje kao sjajna, predivna palata, prekrivena štitovima. To je dvorana ubijenih (poginulih) ratnika, čije duše tamo blagosloveno borave (žive) pod vođstvom i zaštitom boga Odina. U Walhallu se primaju samo duše odabranih heroja koji su poginuli u borbi.

Onaj ko umre u krevetu nije zaslužio da ga Valkire odvedu u carstvo svetlosti i taj odlazi u mračno carstvo boginje Hel. Hrabri ratnici se po ceo dan međusobno tuku i svađaju, ali se uveče neozleđeni primiču bogatoj trpezi… gde se svakodnevno hrane i goste na mesu divljeg vepra… i piju alkoholno piće koje teče iz vimena koze. Tako će biti sve do Ragnaroka (sudnjeg dana), kada će marširati kroz 540 vrata palate kako bi se borili na Odinovoj strani protiv divova.