Фељтон „Историја, баштина, идентитет“: Ђорђе Огризовић „Хиландарско духовно и културно благо и његово очување“
У тексту под насловом „Хиландарско духовно и културно благо и његово очување“, који је написао Ђорђе Огризовић, а који је објављен 4. јуна 2026. године у фељтону недељника Српски Компас, читаоци се могу упознати са богатом историјом, духовним вредностима и савременим начинима заштите непроцењиве баштине овог манастира.
Аутор подсећа да су Хиландар 1198. године подигли Свети Сава и Свети Симеон на остацима старијег манастира из 10. века, чији је оснивач био Георгије Хелендарис. У тексту се посебно истиче да је Хиландар јединствен по томе што чува чак осам чудотворних икона Богородице, међу којима централно место заузима икона Богородице Тројеручице. Везана за Светог Јована Дамаскина и Светог Саву, ова икона има статус игуманије манастира и стоји на самом игуманском трону. Поред ње, у тексту су описане и друге чуваркуће манастира, попут Млекопитатељнице, Косинице, Попске, Акатистне, Несагоревше, Дохијарске и Стене Необориве, као и мозаичка икона Богородице Одигитрије. У манастирском комплексу чувају се и честице моштију бројних светитеља, део Часног Крста и позната чудотворна лоза Светог Симеона, која већ више од осам векова избија из зида цркве и рађа плод. Ризница и библиотека чувају преко две хиљаде икона, хиљаду старих рукописа (попут Карејског и Хиландарског типика и Медицинског кодекса), као и владарске повеље и вредне текстилне предмете, међу којима је и завеса монахиње Јефимије.
У другом делу текста аутор детаљније описује научно-стручну сарадњу коју су у октобру 2025. године уговорили манастир Хиландар и Институт за нуклеарне науке „Винча”. Тим стручњака из Института помаже братству у очувању ове баштине коришћењем савремених, неинвазивних метода које омогућавају да се анализе пигмената, материјала и оштећења икона и артефаката раде директно у манастиру.
Сарадници ове лабораторије већ више од две деценије успешно сарађују са водећим националним институцијама културе и музејима, попут Народног музеја Србије, Музеја савремене уметности, Галерије Матице српске и Виминацијума. Њихова истраживања обухватају прецизну идентификацију сликарских материјала, анализу бојених слојева, пигмената и везива, као и одређивање одговарајућих поступака за комплетну конзервацију и рестаурацију уметничких дела. Такође, Лабораторија за радијациону хемију и физику Института „Винча” примењује поступак стерилизације зрачењем, чиме се стари списи, књиге, текстил и предмети од коже на ефикасан и безбедан начин штите од биолошких фактора като што су плесни, инсекти и микроорганизми, а цела сарадња одвијаће се према динамици коју буде одредио сам манастир.
