Поставши престоница новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд је током међуратног периода прошао кроз урбану трансформацију и модернизацију која је у великој мери дефинисала његов идентитет. Свој допринос изградњи Београда дали су многи архитекти запослени како у државним институцијама тако и у приватном сектору. О многима је у досадашњој историографији написан низ радова и монографија. Међутим, о извесном броју градитеља који су на различите начине допринели изградњи Београда зна се веома мало. Њихови животи и архитектонско стваралаштво нису до сада били предмет опсежнијих истраживања. Многи од њих су до скоро били у потпуности непознати.
Ово предавање је зато посвећено управо неким од неправедно заборављених протагониста међуратне архитектонске сцене, попут Фрање Урбана, Катарине Марковић-Шајиновић и Алфреда Меламеда, али и других који су на само њима својствен начин утицали на архитектонски развој Београда.
